Dugo smo se razmišljali da li da ikada postavljamo sajt ali nas je vreme demantovalo i morali smo
SUDBINA
Nisu hteli ni da mi daju da se rodim
a kamoli da budem pesnik
Bio sam očeve i majčine ljubavi grešnik,
možda najbolje da su mi dali ime Sreten
jer su mi sestre govorile da sam kreten –
a to je rima i dopada se svima
Jedino je baka govorila:
Ne slušaj te priče
šta se to tebe tiče,
pjesniče
Zaboravili su da se i najgora kučka koti,
pesme će im moje reći da su idioti
Stvarno je čudna ta priroda, i luda
Ne bira kome će, i kuda, a stvara čuda
Ona me podigla
na kačamak
priganice
masanice
leba i masti
Ona me dovela ispod zvezda
MOJOJ BAKI
Najlepša je za mene bajka
kad baka postane milija nego majka
Sede kose, staračke ruke, uvele bore
bdile su nada mnom, čovekom da me stvore
Iskustvom žene sto rat prođe,rodila si pet
partizana,
svila si se nadamnom od prvoga dana
Kada na svet dođoh, zapostavi sinove i
kćeri,
niko samnom nije mogao da se meri
Tvoje krte staračke šake
učile su me prve korake
Nikada ti neću zaboraviti one pantalone bez
tregera sa kaišem,
kada sam rastao iz deteta u dečka,
kao što su u tvoje vreme nosila gospoda bečka
Ni ona proklinjanja žarom devojke, a ne babe,
kad si grdila profesore što mi daju slabe
Kako da zaboravim noći kada si mi
pokrivala usnulo telo,
I da si mi kupila sivo, sa prslukom, matursko
odelo
I strah zbog mojih ispita na fakultetu
uzaludnog lutanja po svetu
Sneg se na planini sa prolećem topi
kada moja druga majka večno oči sklopi
SNEG KADA U REČICE KRENE TI ĆES OSTATI VEČNI DEO MENE